JUNECA GLAVA

JUNECA GLAVA
Current mood: annoyed

Nedelja, 15.1.2006

Pre podne sam šetao sa Krici, mojom jazavicarkom. Uobicajena maršruta, oko Savezne skupštine. Nigde nikog. Post – praznicna atmosfera. Sve se u meni i oko mene nekako odmara. Osim, naravno, neumornog tragaca Krici. Njuši, vuce, skici. Prvo nezainteresovano, a zatim sa sve vecom pažnjom pratim njeno krivudavo kretanje. Ide od koske do koske bacene na sred skupštinskog parka. Bira koju ce da zgrabi. Pogledam malo bolje – svuda oko mene hrpe vec bacenih kostiju. Ne mogu da verujem. Praznicna oglodana trpeza preselila se pred Savezni Parlament. U ushicenoj neverici je i moja keruša. Preko travnjaka stižemo do skupštinskog parkinga. Na samoj ivici leži polovina oglodane, ali još uvek ogromne junece glave. Krici je grabi kao vrhunski plen, meni se cini kao da skrnavi neki fosilni ostatak iz praistorije, a policajcu koji stoji na parkingu smeta što smo u zoni Parlamenta. Dobacuje da se sklonimo. Kako kad je tu juneca glava? Krici je ne ispušta, htela bi tu i da je pojede. A što da ne, pitam se – ako može glava, možemo i mi.

Vucem je ka kuci i mislim – da smo kojim slucajem sada u šetnji ispred Britanskog Parlamenta, da li bi se mojoj keruši ovako posrecilo?

by: Mar-Ian