OBLANDA

"Dame i gospodo, obratite pažnju. Sada će u studio ući naš naredni gost. On je idol mladih".

Ne znam da li sam tačno citirao ove reči, koje je Timofejev u svojoj istoimenoj emisiji na TV B92 izgovorio; mislim da se više radi o parafrazi. Ipak, dve činjenice su tu. On je svog gosta zaista predstavio kao "idola mladih" (dakle, ako su prve dve rečenice ovog teksta parafrzirane, treća je zaista citirana, garantujem svojim životom!). To je prva činjenica. Druga činjenica je ta da je dotični gost, "idol mladih", bio niko drugi do – Šaban Bajramović!!!

Svoje detinjstvo sam proveo u zajebanom vremenu – devedesete godine u Srbiji. Usled mnogih nesrećnih okolnosti kojima sam, kao i ostali pripadnici moje generacije, bio izložen, neću biti lažno skroman, i reći ću da sam stekao toliko različitih iskustava, kojima se u nekim drugim, mirnijim i srećnijim zemljama, ne mogu podičiti ni stogodišnjaci. Dakle, kao i već pomenuti pripadnici moje generacije, i ja imam iskustvo starca.

Ali, opet, imam samo 21 godinu, a i to od skora. Stoga, ipak smatram sebe mladim čovekom. Takođe, Šabana Bajramovića ne smatram svojim idolom. Kako može da mi idol bude neko ko je, zajedno sa Kusturicom, pevajući mu u filmu "Crna mačka beli mačor", saučestvovao na prikazivanju Srba kao Cigana, a Cigana kao klošara? Kako može da mi bude idol neko ko je po seljačkim svadbama pod šatorima proveo svoj radni vek, uz ceo splet primitivizama koje taj ambijent donosi sa sobom? Kako neko kome je mecena Zoran Živković (bivši premijer Srbije) može da mi bude drag?

No dobro, ja i nisam toliko bitan. To je samo moj lični sud. Od mene je mnogo bitnija umetnost. A svedoci smo toga da dolazi do svojevrsne katarze i isilovane prosvećenosti i kultivizacije na mnogim nivoima u ovom našem zlosrećnom balkanskom regionu. Uzmimo politiku za primer. HDZ je u Hrvatskoj uspešno oprao ruke od svoje proustaške prošlosti i etničkog čišćenja koje je tamo sprovedeno nad Srbima, u doba kada je pokojni Franjo Tuđman bio na čelu ove stranke, a stranka na čelu Hrvatske. U Srbiji, radikalima (koji su, zajedno sa SPS-om i JUL-om 1999. prekinuli sve diplomatske odnose sa zemljama članicama NATO pakta), su najednom puna usta Evrope, uz čuvenu demagošku floskulu "Mi smo za saradnju i sa istokom i sa zapadom". Interesantno je da sever i jug još uvek nisu pomenuli. To je zaista diskriminišuće i nedemokratski.

Sličan proces se odvija i u umetnosti. Šabana Bajramovića sam uzeo kao najsvežiji primer, koji je pride i u ekspanziji poslednjih nekoliko meseci. Šaban je nekada pevao najgore "dno dna" narodnjake duž Ibarske magistrale i kontaminirao naš kulturni prostor. Sada, odjednom, on se odriče svog prethodnog praziluk-nasleđa, i biva promovisan u "velikog umetnika", "etno muzičara svetske klase", itd. Ne zaboravimo da smo na isti način svojatali i Kusturicu ("ambasador srpske kulture u svetu", a zapravo licemerni antiglobalista u "Mercedesu"), kao i Bregovića ("Brega nacionale", a zapravo plagijator još od malih nogu, afirmator kaljuge i praziluka u anusu; ujedno i preteča Lepe Brene). Sada je Šaban Bajramović došao na tapet.

I zaista, kome ide u prilog da nam najgoru ciganiju pakuje u oblandu umetnosti? Za razliku od Kusturice i Bregovića, kojima su hvalospeve i ode pevali mediji pod kontrolom tadašnjeg režima, koji je 2000. pao sa vlasti (premda se Kusta i dan-danas na nekada opozicionim medijima prikazuje kao "veliki Srbin"), sada se u ovu ujdurmu uključila i TV B92 – medij koji je nekada bio sinonim slobodnog duha i dobrog ukusa. Zašto? Evo zašto:

Ponajpre, dok je Miloševićev režim bio na vlasti, radio i TV B92 su važili za jedan od najbitnijih slobodoumnih medija demokratskog duha. Taj medij je bio oaza mira i bekstvo od matorih voditelja izvađenih iz formalina i dovedenih pred kamere čuvenog Dnevnika 2 RTS-a. U pozadini rada B92 bio je samo jedan fundamentalni cilj – promeniti režim koji je trenutno na vlasti.

Međutim, 2000. godina polako je označila prekretnicu u radu ovog medija. Naime, te godine je socijalističko-radikalski režim srušen, a u međuvremenu je B92 narasla od nivoa alternativne underground stanice do nivoa mainstream masovnog medija. S druge strane, padom Miloševića, onaj fundamentalni cilj postojanja B92 bio je ispunjen. Iz tog razloga, dotična radio-televizija morala je da se okrene nečemu drugom. U protivnom bi se ugasila, ili bi barem izgubila svaku angažmansku funkciju. Kako je ovaj medij izbegao katastrofu?

Treba naglasiti da je B92 do 2000. imao prilično homogenu publiku. Profil slušalaca/gledalaca te stanice bio je prilično jasno iscrtan. Nakon 2000. i B92 počinje sa svojom katarzom, kao što je to sada slučaj sa Šabanom Bajramovićem. (Zato su se valjda tako lepo i našli Šaban i Veran Matić; da zajedno promene svoje identitete) Naime, medij o kojem je reč, kao što sam već rekao, narastao je do neslućenih razmera – stoga, osnovni cilj koji su sebi postavili od 2000. na ovamo jeste bio sledeći: pridobiti i one delove stanovništva koji se do sada nisu uklapali u onaj prvobitni profil konzumenta ove radio i TV stanice. Od početne angažovanosti, entuzijazma i ambicije, sada je ostao samo čist biznis. Rukovođen ovim ciljem, B92 počinje sa novim programskim sadržajima, za koje niko pre 2000. ne bi očekivao da će se naći u programskoj šemi ovog medija – najpre, "kneginja Anastasija", koju od španskih sapunica razlikuje samo ćirilično pismo na špici, zatim "Glamurama", kopija emisije "U trendu" koju vodi Luna Lu, a u kojoj se čak jednom prilikom pojavila i Seka Aleksić (ja gled'o, majke mi!). Dalje je išlo ustaljenim tokom – razne nove imbecilne sapunske serije (poput "Žena fudbalera") i, konačno – "Veliki brat" kao vrhunac. U ovakvoj konstrukciji, jasno je da ima mesta i za Šabana Bajramovića.

Takođe, osim radio i TV programa, do erozije je dovedena i muzička produkcija ovog "nezavisnog medija". I dok su nekada za B92 albume izdavali kvalitetni mladi bendovi poput "Darkwood Dub-a" i "Kande, Kodže i Nebojše", sada primat ima trubački orkestar Bobana Markovića.

Za kraj, šta drugo reći, osim da živimo u svetu kameleona i da treba da otvorimo četvore oči. "Put do pakla popločan je dobrim namerama", u ovom slučaju "Velikim bratom" i prazilukom iz bašte Šabana Bajramovića. Čuvajte se onih koji žele da uzmu pare i na "Exitu", ali i u motelu na Ibarskoj magistrali. Čuvajte se, takođe, i onih koji prave oblande filovane govnima.

Možda ne bi bilo zgoreg da, budući da je gotovo u potpunosti promenila identitet, B92 promeni ime u, recimo, C93?! Zvučalo bi to kao konspirativno ime nekog od zaštićenih svedoka na suđenjima u Hagu, čijim direktnim prenosima se ova TV stanica proslavila.

17. 12. 2006.

by>> MillyD!