Nedavno sam se zapitao šta je to što stranci, ali i domaci gosti vide u nocnom životu Beograda?Da li je ta potreba za posetom nocnih klubova, splavova i ostalih "entertaimenment" objekata(nekoc objedinjenih skracenicom SUR), cista zabava ili beg iz dosade, gradjanskog, ili ako hocete šire gledano "svakodnevnice" ili pak pokušaj spašavanja?!
Beg iz gradjanskog društva (radno vreme od 09-17h, odlazak kuci, vecera u 18h. Vesti od 19.30, odlazak u bioskop ili pozorište jednom mesecno-obicno na predstave u 22h), suviše podseca na model radnog coveka zapadne evrope, ali eto nekako stiže i do nas.
Beg iz dosade (ustajanje kao što to rade svi šampioni od 12-15h, zatim dorucak šampiona kafa i cigarete, zatim smaranje i okretanje telefona, odlazak na kafu u komšiluk i trucanje opet uz kafu i cigarete dok ne padne noc, a onda...)
Cista zabava ("Ja jednostavno volim da djuskam...", "...Ovde je muzika strava", "Ekstra je...","Ma sve je super..." neke od fraza koje slušam, možda i suviše cesto tako da sam sklon i verovanju u njih!)
Beg iz "svakodnevnice" (bez naucnih definicija pojma svakodnevnice zbir predhodnih radnji plus još nekoliko nepredvidjenih i predvidjenih situacija).
Imajuci tu srecu da beogradski nocni život uporedim sa nocnim životom mnogih evropskih gradova manjih ili vecih nemogu da tvrdim da Beograd ima nešto što oni nemaju, ali isto tako nemogu ni reci da nije specifican po nekim svojim "mestima."
Ipak ovde ne pravim paralelu po pitanju usluge i interijera i eksterijera lokala, vec pre o prepoznavanju i zadovoljavanja nekih naših potreba.
Poredeci tako provod u Amsterdamu gde u sitne sate plešete sa studentima, gurate se kroz masu pedera i lezbejki, travestita, crnaca i raznih matoraca i pedofila, kada vam barska stolica izgleda kao najmiliji krevet, gde kada vam zatreba bicikl odlazite na "central station" i kupujete ukradeni bicikli za svega "tintje", sa beogradskim provodom koji nema gej-masu niti masu crnaca a i matorci su nekako u nekim svojim krugovima.Pitam se kako to na tako razlicitim mestima bežimo od skoro iste svakodnevnice.Možda za nekoga spolja ili s druge strane za nekoga ko je dobro upoznat i sa jednom i sa drugom kulturom i nema razlike!
Ako odete na neki od splavova usidrenih oko "ex-Jugoslavije", može vam se uciniti (pogotovo pod uticajem maligana) da ste opet u Amsterdamu u masi "perfektno skockanih" travestita.Pitate se kako to?Pa spolja gledano sve one devojke koje kod nas furaju fazon "Grand parada" ili "Bravo šou" ili vec tako nešto, bojim se da su taj fazon preuzele od travestit-populacije.Naravno one nisu toga ni svesne niti su to namerno uradile.Krivi su ko drugi nego naši masmediji, koji su im taj fazon servirali preko gorepomenutih emisija.
Skoro mi je jedan gost iz inostranstva saopštio da se oseca okružen junakinjama neke sapunske novele, a jedan drugi me je pitao da nije negde audicija za porno film?
Nijednom od njih nije smetalo da pokuša da "pokupi" neku od tih lutkica, ne birajuci sredstva nudeci cak i novac(Što ne treba uzeti za zlo jer odelo cini coveka).
Uzalud sam mu objašnjavao da je to sve postmoderna.
Ako pak odete na neko jako skupo "mesto" videcete grupe devojaka i grupe mladica distancirane jedne od drugih.I jedni i drugi su tu da se pokažu: "ona traži njega" ili "on traži nju", samo što se ništa ne govori.Posmatraju se automobili kojima su došli, casovnici na rukama i brendirana garderoba.Jednom sam stajao na sred tog "skupog" prostora i ucinilo mi se da njihovi X-ray pogledi koji šaraju kroz prostor prolaze kroz moje tkivo zaustavljajuci se samo na spomenutim detaljima.Gledano spolja na ove distancirane i zatvorene grupe ponovo sam imao utisak da sam u nekoj masi pedera i lezbejki.
Možete reci da sam drzak, možete reci da smaram, ali mi možda nemamo ista iskustva.
Tako sam jedne noci sreo "NJU".Bilo je to u jednoj slepoj ulici u zabacenom delu Zemuna.Male kucice i kaldrma.Na vrhu, Gardoš-kula Sibinjanin Janka.Iza litica, pogled na grad u noci i njegov odsjaj u dve reke.Pozvala me na pice.Posle 17 špricera i raznih koktela (po personi), izašli smo napolje lica i ruke su nam se isprepletali u jedno, sijamski blizanci napustiše lokal.Kad smo stigli do litice, popela se na neku ogradu, podigla suknju i mokrila u pravcu dve vode.Tamo odoše 15-tak "Mojita", pomislih!
Skocila je sa ograde, prinevši usne tik uz moje i rekla: "ja se ne ljubim, vec slamam muška srca".Nastavili smo dalje.Došli smo do nekog mracnog bara.Ja sam ponovo bio u barskoj stolici koja mi je zamenila krevet kao nekada, a ONA je nestala.
Možda je to bio andjeo koji mi je spasio život.
U stvari svaki život može biti vidjen kao suma nekih situacija.Na primer: piti kao Rus, mokriti sa vrha neke ograde ili zgrade i slamati ljudska srca.Ukoliko su situacije cudnije i naši životi su spektakularniji.
by>> V
No comments:
Post a Comment